Šta može prouzrokovati zavisnost od fejsbuka? U novoj studiji koja je sprovedena u cilju proučavanja mehanizama nastanka zavisnosti od društvenih mreža, istraživači su istakli da postoji jasna veza između učestalosti korišćenja ove društvene mreže za ostvarenje ličnih ciljeva i mogućnosti nastanka ozbiljne psihološke zavisnosti od nje. Razlozi zbog kojih se određena osoba uključuje u ovu drušvenu mrežu određuju i mogući stepen eventualne zavisnosti od Fejsbuka. Pomenuto istraživanje je uključilo 301 korisnika najpoznatije društvene mreže, starosti između 18 i 68 godina.
Šta vas navodi da koristite Fejsbuk – praćenje vesti, igrice, odgovori na Vaše postove, mogućnost za sticanje novih poznanstava? Ukoliko je bilo šta od navedenog tačno, možda i Vi patite od zavisnosti od Fejsbuka. Međutim, ne treba zaboraviti činjenicu da je korišćenje društvenih mreža uobičajen način komuniciranja u današnje vreme, pa samim tim ne treba a priori ni svakog korisnika društvenih mreža, pa ni Fejsbuka, posmatrati kao potencijalnog zavisnika. Ciljevi i učestalost upotrebe, kao i dužina korišćenja mreže su osnovni kriterijum za procenu nastanka eventualne zavisnosti, istakao je Prof. Amber Feris, komunikolog sa Akron's Wayne College Univerziteta.
Prof. Feris, koja je bila vođa pomenute studije, izjavila je da se zavisnost javlja najčešće kod osoba kod kojih je Fejsbuk jedini put za ostvarenje ličnih želja i društvenih ambicija i koje retko koriste druge načine za ostvarivanje socijalne komunikacije, naročito ukoliko je Fejsbuk sredstvo za sticanje novih poznanstava ili autoafirmaciju. Tom prilikom je Prof. Feris navela da osobe koje su zavisne od drušvenih mreža radije koriste Fejsbuk nego da odu u teretanu ili da se vide sa stvarnim poznanicima. Preko Fejsbuka, one iznose svoje lične, političke i druge stavove, pokušavajući da bolje upoznaju sebe i steknu više samopouzdanja.
U prethodnom istraživanju ova naučnica je proučavala psihološke tipove potencijalnih zavisnika od drušvenih mreža i objavila rezultate u prestižnom naučnom časopisu “Computers in Human Behavior” 2015. godine. Primera radi, opisala je ekstrovertnost i često neiskrenost osoba koje koriste društvene mreže u cilju upoznavanja osoba za ostvarivanje tzv. online emotivne veze.
Međutim, Prof. Feris je istakla i da Fejsbuk može služiti kao sredstvo kojim osoba želi das a što više ljudi podeli određene događaje u svom životu id a se na tu pojavu ne sme uvek gledati kao na ekstrovertnost i potencijalni egzibicionizam. “Ukoliko ste zbog nečega radosni , sasvim je prirodno da imate potrebu da svoju sreću podelite sa što više ljudi, a upravo to je i bila jedna od osnovnih ideja prilikom stvaranja društvenih mreža", istakla je ova naučnica.
Preveo: Dejan Živanović, B.Sc.
Izvor: www.sciencedaily.com
Pratite nas