Prepoznajte na vreme šest simptoma moždanog udara

Moždani udar je jedan od najznačajnijih uzroka smrtnosti i invalidnosti u našoj i u zemljama regiona. Svake dve sekunde neko u svetu doživi moždani udar, a svakih šest neko u svetu i umre zbog njega. Moždani udar prouzrokuje poremećaj u moždanoj cirkulaciji i posledična nedovoljna opskrbljenost moždanog tkiva kiseonikom i hranjivim supstancama, što dovodi do nastanka oštećenja ili smrti nervnih ćelija. Najčešći uzrok ovog teškog oboljenja je tromboembolija neke od moždanih arterija ili pucanje sklerotično promenjenog krvnog suda ili aneurizme usled naglog povišenja krvnog pritiska. Ateroskleroza je i zvanično proglašena za jedan od najvažnijih uzroka koji prethode moždanom udaru, budući da doprinosi stvaranju naslaga masnoća, krvnih ugrušaka, taloženju kalcijuma i drugih supstanci na zidovima krvnih sudova, što prouzrokuje njihovo sužavanje, začepljenje i/ili slabljenje zida krvnog suda. Najvažniji faktor u uspešnom lečenju moždanog udara je pravovremeno prepoznavanje simptoma i zbrinjavanje pogođene osobe u adekvatnoj zdravstvenoj ustanovi u najkraćem vremenskom roku. Upravo zbog toga, brojna udruženja za borbu protiv moždanog udara širom sveta nastoju da edukuju opštu populaciju o ovoj značajnoj zdravstvenoj temi.

Prvi simptomi moždanog udara su:

  • utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, a posebno je značajna jednostrana pojava ovih simptoma;
  • poremećaji govora: otežano i nerazumljivo izgovaranje reči, potpuna nemogućnost izgovaranja reči i/ili otežano, odnosno potpuno nerazumevanje govora druge osobe;
  • naglo zamagljenje ili gubitak vida, naročito na jednom oku ili u polovini vidnog polja;
  • naglo nastala jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka;
  • gubitak ravnoteže;
  • omaglica pred očima i/ili vrtoglavica, nesigurnost i zanošenje pri hodu, iznenadni pad udružen sa drugim pomenutim simptomima.

Zdrava hrana i telesna aktivnost od svega pola sata umerenog vežbanja ili hodanja svakog dana, dobar su recept za prevenciju moždanog udara. Stručnjaci ističu i da dva do tri puta sedmično obavezno treba konzumirati plavu ribu jer sadrže velike količine nezasićenih masnih kiselina koje su veoma važne supstance za sprečavanje ateroskleroze. Ne treba zaboraviti ni značaj konzumiranja zelenog čaja zbog njegovog jakog antioksidativnog dejstva i jedne čaše crnog vina dnevno, koja štiti od stvaranja tromba unutar krvnih sudova, ističu stručnjaci koji se bave ovom problematikom.

 

Priredio: Dejan B. Živanović, B. Sc. (hons.), spec. kliničke nege

Izvor: http://mozdaniudar.hr