U okviru akcije obeležavanja Meseca karcinoma dojke ovog oktobra širom sveta , brojne dobrotvorrne i druge organizacije koje se bave prevencijom karcinoma su “mislile ružičasto”. Ružičasta boja je bila i glavno obeležje svih održanih manifestacija posvećenih ovom teškom oboljenju za koje se predviđa da će tokom naredne godine biti dijagnostikovano kod više od 230.000 žena u svetu. Međutim u ovom naletu “ženske” ružičaste boje, lako se može zaboraviti da od malignih bolesti dojke mogu takođe oboleti i muškarci.
U stvari, predviđanja nisu nimalo ružičasta kada je muški pol u pitanju: prema statistikama, 2 360 novih slučajeva karcinoma dojke će biti dijagnostikovano tokom naredne godine u muškoj polulaciji širom SAD, a oko 430 muškaraca će umreti od ove teške bolesti.
Istini za volju, karcinom dojke je zaista retko oboljenje kod muškaraca. Rizik od oboljevanja tokom života kod pripadnika muške populacije je 1 : 1000, dok je kod žena taj odnos 1 : 8. Međutim, prema podacima Američke nacionalne baze podataka za maligne bolesti, šanse za preživljavanje kod muškaraca koji obole od malignoma dojke su mnogo manje u odnosu na žene koje boluju od istog oboljenja. Analizom podataka je otkriveno da su kod obolelih muškaraca maligni tumori dojke bili uvek mnogo agresivniji nego kod žena, kao i da su u trenutku otkrivanja bolesti kod najvećeg broja obolelih već uveliko postojale metastaze u drugim organima.
"Ovo otkriće se može dovesti u vezu sa činjenicom da je svest o mogućnosti oboljevanja od karcinoma dojke mnogo veća u ženskoj populaciji nego kod muškaraca”, izjavio je vođa studije Dr Jon Grif. “Vodiči za prevenciju savetuju klinički skrining i mamografiju u cilju rane detekcije ovog teškog oboljenja, ali su usmereni uglavnom samo na žensku populaciju”. Studija koja je sprovedena 2010. na Univerzitetu Kolorado u Denveru je pokazala da čak 80% muških ispitanika nije uopšte imalo predstavu o tome da ova bolest može da pogodi i muškarce, kao i da niko od ispitanika nije mogao da navede nijedan drugi simprom ove bolesti kod muškaraca osim eventualne izrasline ispod bradavice. "Mnoge osobe nisu svesne mogućnosti da muškarci mogu da obole od karcinoma dojke jer ne razmišljaju o muškarcima kao o bićima koja imaju dojke”, rekla je povodom toga Džeki Haris, medicinska sestra specijalista kliničke nege u britanskoj dobrotvornoj organizaciji “Brest Cancer Care”.
Činjenica je da osobe oba pola u svom telu poseduju primarno žlezdano tkivo dojke, samo je kod žena razvoj ovog tkiva u pubertetu indukovan lučenjem estrogena, dok kod muškaraca ovaj rast izostaje. Međutim, kako muškarci i pored toga imaju žlezdane kanaliće dojke, ćelije ovih kanalića kao i sve druge u telu mogu pod određenim uslovima da maligno alteriraju i postanu ćelije raka.
Konkretni uzroci ove maligne alteracije ostaju i dalje nepoznati, ali brojni utvrđeni štetni faktori koji mogu provocirati nastanak malignih oboljenja dojke kod žena na isti način deluju i na osobe muškog pola. Sa starenjem, rizik od oboljevanja od karcinoma dojke u muškoj populaciji raste, a povećan rizik postoji kod osoba koje već imaju pozitivnu porodičnu istoriju malignih bolesti.
Jedan od dobro proučenih faktora rizika za nastanak raka dojke kod osoba ženskog pola je nasledna BRCA1 i BRCA2 genetska mutacija. Muškarci koji naslede ovu mutaciju su takođe u znatno većem riziku da obole od ove teške maligne bolesti. Kod njih se rizik povećava na 1 : 100 tokom života. Nedavna istraživanja su otkrila da muškarci koji boluju od Klinefelterovog sindroma takođe imaju znatno veće šanse da tokom života obole od malignoma dojke. Svakako ne treba zaboraviti ni štetne navike i faktore sredine – pušenje, gojaznost, alkoholizam i izloženost radijaciji svakako imaju dokazani kancerogeni efekat.
Zvaničan stav Američkog nacionalnog društva za rak je da muškarce ne treba podrgavati rutinskom skriningu zbog retke incidence oboljevanja od raka dojke u muškoj populaciji. Zbog činjenice da se karcinom dojke nejčešće povezuje sa ženskim polom, većina muškaraca se kasno obraća za pomoć, u fazi kad je bolest već metastazirala i uzela maha, a glavni razlog tome je stid koji oboleli muškarci osećaju kada je ova bolest u pitanju. Čak 43% u jednom istraživanju je navelo da bi dovelo u pitanje svoju muževnost ukoliko bi obolelo od ove bolesti, čak i ukoliko bi im bilo predloženo da budu uključeni u skrining program. Upravo zbog navedenih činjenica, mnoge organizacije za borbu protiv raka u poslednje vreme skreću pažnju javnosti na ovaj problem, postavljajući pitanje stručnjacima: da li zaista treba preventivne programe sprovoditi samo prema kriterijumu učestalosti pojedinih oboljenja i na taj način dozvoliti sebi da procenjujemo koliko je ugašenih ljudskih života “važno” i potrebno da bismo preduzeli mere da nešto sprečimo?
Priredio: Dejan Živanović, B.Sc.
Izvor: http://www.medicalnewstoday.com/articles/283317.php
Pratite nas