Parkinsonova bolest je degenerativno oboljenje centralnog nervnog sistema, a simptomi uključuju intenzivan tremor, uglavnom šaka, ruku, donjih ekstremiteta, lica i vilica. Nastanak ovih poremećaja prouzrokuje kod obolelih motornu usporenost, probleme sa ravnotežom i posledične emocionalne promene. Iako navedeni simptomi često predstavljaju fokus istraživanja u vezi sa Parkinsonovom bolešću, oni nisu i jedini problem sa kojima se oboleli suočavaju i koji im menja dotadašnji način života. Studija koja je nedavno sprovedena predlaže naizgled neobičan način za ublažavanje simptoma Parkinsonove bolesti koji nisu obuhvaćeni klasičnim farmakoterapijskim tretmanom, a to je – horsko pevanje.
Naime, poremećaji disanja i vokalizacije predstavljaju čest razlog opadanja kvaliteta života kod obolelih od Parkinsonove bolesti. Prema novijim istraživanjima, poremećaji vokalizacije pogađaju čak 60-80% osoba koje pate od ovog neizlečivovog oboljenja. Glas vremenom postaje monoton, tih, tih, smanjenog intenziteta i jedva razumljiv usled postojanja problema sa disanjem.
Standardna terapija Parkinsonove bolesti nije prvenstveno usmerena na tretman ovih poremećaja, već uglavnom na poboljšanje funkcije kretanja i očuvanje motorike. Istraživanja su pokazala da duboka cerebralna stimulacija subtalamičkog nukleusa koja je osnova farmakološkog tretmana Parkinsonove bolesti, zapravo doprinosi pogoršanju ili gubitku vokalnih sposobnosti kod obolelih. Iako postoje brojne terapijske tehnike za poboljšanje disanja i unapređenje vokalizacije, malo njih zaista i doprinosi poboljšanju života osoba sa Parkinsonovom bolešću, a kako bolest napreduje, većina ovih tehnika se vremenom i izostavlja iz tretmana, budući da je mogućnost uspešnosti njihove primene ograničena i uglavnom opada sa progresijom bolesti.
Istraživači sa Iowa State Univerziteta pod rukovodstvom Dr Elizabeth Stegemöller, nedavno su sproveli istraživanje o tome da li i na koji način horsko pevanje može da doprinese očuvanju i unapređenju vokalnih sposobnosti kod obolelih od Parkinsonove bolesti, i istovremeno poboljša ukupno zdravlje i kvalitet života ovih osoba, kojih samo U SAD u ovom trenutku ima preko milion.
Poznato je da je pevanje društvena aktivnost koja je stara koliko i čovečanstvo i da veoma utiče na stvaranje bliskosti među osobama i osećaja pripadnosti grupi. Napokon, pevanje zapravo predstavlja izduženo izgovaranje reči u određenom ritmu, tempu, tonalitetu i uključuje kontrolu disanja i disajnih pokreta.
Istraživanje je obuhvatilo 27 osoba obolelih od Parkinsonove bolesti; za potrebe istraživanja, oformljene su dve grupe koje su praktikovale sesije horskog pevanja popularnih i poznatih pesama jednom, odnosno dva puta nedeljno tokom 8 nedelja, a istraživači su za to vreme vršili merenja sposobnosti vokalizacije kod ispitanika i procenu nastalih glasovnih promena.
Nakon 2 meseca horskog pevanja, istraživači su kod ispitanika utvrdili postojanje značajnih poboljšanja u trajanju, intenzitetu i kontroli glasa, uz poboljšanje disajne funkcije i kontrolu gutanja pljuvačke tokom pevanja i disanja. Značajno je i otkriće da je ova aktivnost kod ispitanika prouzrokovala i značajno poboljšanje ukupnog kvaliteta života, a promene su bile evidentne kod obe grupe obelih koje su učestvovale u istraživanju, bez obzira na sedmičnu učestalost pevanja u horskoj grupi.
Navedena studija je bila samo pilot projekat, a tim naučnika planira da uskoro proširi pomenuto istraživanje na otkrivanje načina da ostvareno poboljšanje vokalizacije kod obolelih ostane trajno i ne menja se sa napredovanjem bolesti. Takođe, ispitivanja će osim vokalizacije uključiti i procenu drugih psihosocijalnih parametara kod ovih osoba, kao što je poboljšanje kvaliteta života, socijalna integracija i pojava psihičkih poremećaja, prvenstveno depresije i hroničnih stanja anksioznosti koja su česta u kliničkoj slici Parkinsonizma. Dr Stegemöller je tim povodom izjavila i da će njen tim nastojati da ispita međusobni uticaj nastalih moždanih promena i da razvije novi terapijski pristup lečenju Parkinsonove bolesti koji će osim terapije lekovima, uključivati i one vidove lečenja i rehabilitacije čiji je cilj očuvanje psihičkih i socijalnih funkcija poput komunikacije, govora i drugih veština. “Želim da terapijske metode poput npr. muzikoterapije i sličnih koje su sada nepravedno zapostavljene i pored poznatog blagotvornog delovanja, postanu vodeći socio i psihoterapijski pristup u lečenju Parkinsonove bolesti”, dodala je na kraju svog izlaganja Dr Stegemöller.
Preveo: Dejan B. Živanović, B.Sc. spec.
Izvor: http://www.medicalnewstoday.com
Pratite nas