Nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da mladi muškarci gejmeri koji se najviše poistovećuju sa glavnim likovima u seksističkim, nasilnim video igricama imaju manje empatije od drugih gejmera za žene žrtve nasilja. Učesnicima u istraživanju, objavljenom u časopisu PLOS One, prikazivane su slike devojke adolescentkinje koju tuče momak adolescent, i mereni su njihovi emocionalni odgovori na te slike.
“Većina ljudi bi pogledala slike i rekla da devojka na slici mora da je užasnuta”, izjavio je ko-autor Brad Bushman, profesor komunikacija i psihologije na Ohio State Univerzitetu u Kolumbusu. Istraživači su takođe utvrdili da su muškarci gejmeri koji su pokazali najmanje empatije su zapravo oni koji su se najviše identifikovali sa likovima u seksističkim, nasilnim video igricama, kao i da se oni najčešće slažu sa „muškim uverenjima“ kao što je mišljenje da su „pravi muškaraci“ grubi i agresivni. “Ovo otkriće je dobar pokazatelj kako kombinacija nasilja i seksizma u video igricama šteti poimanju sistema vrednosti”, izjavio je glavni autor studije, Dr Alessandro Gabbiadini sa Univerziteta Milano-Bicocca u Italiji.
Tokom studije su istraživani efekti nasilnih video igrica na ljude koji su ih igrali u poslednje dve decenije. U ovom istraživanju, 154 učesnika starosti između 15 i 20 godina su metodom slučajnog uzorka igrali nasilno-seksističku, samo nasilnu ili nenasilnu igricu u trajanju od 25 minuta. Ukupno 43,4% učesnika studije bili su muškarci.
Nasilno-seksističke igrice koje su korišćene u istraživanju bile su Grand Theft Auto: San Andreas i Grand Theft Auto: Vice City (GTA). Pojedini segmenti ovih igrica uključivale su pojavu žena prostitutki i žena “erotskih plesačica u krilu”, pre nego što se krene u obračun sa rivalskom kriminalnom bandom. Samo nasilne video igrice - Half Life 1 i Half Life 2 – uključivale su vođstvo ženske osobe, protagonistkinje, kroz oblast i borbu sa nekim neprijateljima. Ženski lik, Alyx, predstavljena je u neseksualnom izdanju.
Cilj primene nenasilnih kontrolnih igrica tokom trajanja istraživanja Dream Pinball 3D i Q.U.B.E. 2 bio je da igrači sakupe što je moguće više poena.
Kada su učesnici završili igranje igrica, postavljena su im pitanja da odrede koliko su se identifikovali sa svojim likovima u video igricama, korišćenjem skale od 6 stepeni. Takođe su odgovarali na pitanja formulisana da mere “muška uverenja”, koristeći skalu sa 7 stepeni i takođe su im bile pokazivane slike ženske osobe žrtve nasilja.
Muški igrači koji su se najsnažnije složili sa izjavom tipa “Kada igram, osećam se kao da sam ja karakter iz igrice”, a posle igranja nasilno-seksističkih igrica pokazali su najmanje empatije prema slici žene žrtve nasilja. Ovi igrači su se takođe najviše slagali sa pomenutim “muškim uverenjima”.
Istraživači su utvrdili da muški igrači koji su igrali samo nasilne igrice nisu imali nedostatak empatije koji je primećen kod igrača nasilno-seksističkih igrica. “Nasilne video igrice su dovoljno štetne, ali kad dodate seksizam na to, postaju ekstremno loše”, rekao je Gabbiadini. Igranje video igrica nije uticalo na nivo empatije pokazan kod ženskih igrača.
Postoji više ograničavajućih faktora u ovom istraživanju, koji ukazuju da bi svakako trebalo nastaviti istraživanja u ovoj oblasti. Studija nije merila empatiju tokom vremena, pa istraživači nisu mogli da utvrde da li su uočeni efekti video igrica dobili trajni karakter. U istraživanju je kao varijable korišćeni samo pol učesnika, identifikacija sa likom iz igrice i prihvatanje tzv. “muških uverenja”. naučnici napominju da bi bilo veoma značajno istražiti i druge varijable u budućnosti, poput merenja nivoa agresije i odnosa prema ženama.
Prof. Bushman je izjavio da istraživači namerno nisu istraživali mišljenje učesnika o “muškim uverenjima” i empatiji za žene žrtve nasilja pre ove studije da učesnici ne bi bili sumnjičavi o svrsi istraživanja, koja bi možda uticala na njihove odgovore.
Naučnici su takođe uvereni da rezultati ove studije treba da budu ozbiljno upozorenje roditeljima čiji sinovi vole da igraju pomenute igrice, budući da kod emocionalno još uvek nezrelih osoba u pubertetu verovatno postoji još veća opasnost da se poistovete sa glavnim junacima, što može dovesti do prihvatanja nekih veoma nepoželjnih i uznemirujućih stavova o ulozi muškarca i načinu na koji treba tretirati žene. “Jedan od glavnih prediktornih faktora razvoja agresije koja je usmerena ka devojkama i ženama je upravo nedostatak empatije, a istraživanje je upravo pokazalo štetan uticaj video igrica poput GTA na razvoj psiholoških kapaciteta za empatski odnos”, zaključio je Prof. Bushman.
Preveo: Dejan B. Živanović, B.Sc. spec.
Izvor: http://www.medicalnewstoday.com
Pratite nas